Topla preporuka za korisnike Linuksa kojima treba laptop sa dobrim odnosom performanse i cene: HP 530 sa CoreDuo procesorom. Za 40k dinara dobijete sasvim pristojan laptop sa procesorom na 2.33GHz, 2GB memorije i 120GB hardom. Sveža instalacija Ubuntu 8.04 operativnog sistema prepoznaje sve od hardvera (nisam siguran jedino za modem, nije mi trebao). Sistem radi brzo i besprekorno.

Problemi koje (još) nisam uspeo da rešim su: sleep ne radi kada se koristi Compiz, ne radi podešavanje rezolucije i pozicije eksternog monitora, ne radi LED lampica za bežičnu mrežu.

Čitanje tekst fajla u string.

U Javi:

File aFile = new File("/home/jablan/blah.txt");
StringBuffer contents = new StringBuffer();
    
try {
  BufferedReader input =  new BufferedReader(new FileReader(aFile));
  try {
    String line = null;
    while (( line = input.readLine()) != null){
      contents.append(line);
      contents.append(System.getProperty("line.separator"));
    }
  }
  finally {
    input.close();
  }
}
catch (IOException ex){
  ex.printStackTrace();
}

return contents.toString();

U Rubiju:

return File.read('/home/jablan/blah.txt')

:D

Jedno kratko javljanje nakon gotovo dva meseca... Iz privatnih razloga vratio sam se na neko vreme (najmanje 6 meseci) nazad u Beograd. Fini ljudi iz Monstera ponudili su mi radno mesto od sredine 2008, ali nisam želeo da se unapred obavezujem, tako da sam dao otkaz. Što, načelno, i nije tako loše jer posao koji sam u poslednje vreme tamo obavljao nije bio preterano interesantan, barem ne za mene koji volim da većinu svog radnog vremena zapravo pišem programe.

Imao sam par direktnih ponuda za posao u Beogradu, i većina je podrazumevala .NET, kao vrlo traženu, ali i platformu u kojoj sam najiskusniji. No...

Par meseci pre nego što ću napustiti Monster, krenuo sam da se detaljnije interesujem za dinamičke i funkcionalne jezike, kao ekspresivnije i produktivnije od mainstream C#-a i Jave. Iskreno, pišući C# imam osećaj da pišem daleko više koda nego što je zaista potrebno.

Prvo sam malo istraživao Python i njegov veb frejmvork Django i bio sam zaista fasciniran elegancijom i brzinom razvoja koji ova platforma nudi. Kasnije sam krenuo da učim i Ruby i analogni Rails frejmvork - sličnu i podjednako moćnu kombinaciju. Veliku podršku i uverenje da ne gubim vreme dobio sam od par sjajnih kolega iz Monstera koji su takođe koristili ove dve platforme - za svoje lične projekte "ljubimce" ne pada im na pamet da koriste .NET, jedan radi Rails i Erlang, drugi Django. Dakle, nabavio sam literaturu i krenuo par projekata za svoju dušu (od kojih će neki možda i ugledati svetlo dana ;)). Moram da priznam da se entuzijazam koji imam u otkrivanju i korišćenju ovog moćnog dueta može porediti sa entuzijazmom kad sam počinjao sa programiranjem - ni u slobodno vreme mozak nije dokon, a u Operi na mobilnom nosim Kramp (Pickaxe), za čitanje u prevozu.

Takođe sam imao sreće da naletim na firmu u Beogradu koja u svom radu koristi Ruby i Rails i od sada nadalje radim tamo. Detalje o novoj firmi možda u nekom od idućih postova.

Poslednjih godinu-dve postaje aktuelna priča o "sledećoj velikoj stvari" na vebu - RIA, odnosno bogate Internet aplikacije i platforme koje ih nude: Flex i Silverlight. Ja nemam neki stav o svemu tome, izvesno je da se veb aplikacije teško mogu zadržati na HTML platformi i dobro je da je u opticaju nekoliko različitih igrača (nažalost, kvalitet obično nikada ne igra odlučujuću ulogu u borbama ovog tipa).

No, ono o čemu sam hteo da pišem nije budućnost, već sadašnjost i stari poznati smarač - Fleš. Naime, kod kuće radim na laptopu kome se, čim se procesor malko više optereti, pali ventilator. Budući da sam (po nekima i patološki) štedljiv, a uz to i environmentalista, izuzetno me nervira rasipanje strujom do poslednjeg bačenog vata.

Svako malo primećujem kako određene veb stranice pale ventilator na laptopu. Iako razlog može biti i JavaScript, pa čak i statični dizajn, ako se štedro koristi providnost na primer, obično su uzrok Fleš reklame, mrdalice koje su odlučile da, pored što odvlače pažnju od korisnog sadržaja na sajtu, odvuku i koji vat utrošene struje pride. I ne samo to, neretko se dešava da takvi baneri primetno uspore rad sa pregledačem, pa i ostatkom sistema.

Dakle, jedan apel veb oglašivačima: pre nego što platite dizajneru napravljeni Fleš baner, proverite kako se dotični baner odnosi: vizuelno prema ostatku stranica na kojima planirate da se reklamirate, ali i prema procesoru vašeg računara. Inače, vrlo lako se može desiti da vaša reklama ostane u nekom ad-blockeru. Takođe, vlasnici sajtova treba da biraju reklame kojima omogućavaju prisustvo: nije samo vizualni imidž nešto o čemu treba voditi računa.

Želeo bih ovom prilikom da (zlo)upotrebim Radionicu i predstavim svoj novi blog. Blog će pisati o istim temama o kojima se i ovde govorilo, informacionim tehnlogijama, elektronskom poslovanju, Internetu itd. Za početak sam pripremio tekst o tome šta se sve dešavalo u pozadini nedavnog downtimea Naslova, a kako će se sve dalje razvijati, ostaje da se vidi. U svakom slučaju ne treba očekivati puno tekstova, ali se nadam da će biti interesantni.

I dalje planiram da pojedine tekstove objavljujem i na Radionici, pod uslovom da mi jablan ne zatvori nalog i da bude dovoljno inspiracije. :)

U Danasu izašao je intervju sa ministarkom za (ovo nikad neću tačno naučiti) telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandrom Smiljanić. Ministarka se dojima pošteno i inteligentno, konstatuje da je informatika u Srbiji u zaostatku za svetom, pravilno uočava monopoliste (čitaj Telekom) kao glavne krivce za to i ističe liberalizaciju kao osnovni preduslov razvoja itd.

Ali, draga ministarka, to sve što Vi pričate, pričaju ljudi po forumima i blogovima godinama unazad. Nije teško konstatovati stanje i uočiti krivce. Ono što se od Vas očekuje je i da učinite nešto po tom pitanju, jer ste upravo Vi neko kome je to osnovna dužnost, ne samo moralna, već i profesionalna obaveza, s obzirom da primate ministarsku platu.

Jasno mi je da ste već učinili neke korake u tom pravcu, ali ono što je presudno je da se razbuca Telekom i najzad započne otvorena tržišna utakmica za telefonski i internet provajderski dinar. Što, bojim se, neće ići tako lako. Telekom se već pokazao kao Koštuničina prethodnica Srpske Vojske u invaziji na Republiku Srpsku i Crnu Goru, i bojim se da se naša Vlada neće tako lako odreći jednog takoreći geostrateškog oružja.

Zato naša ministarka ne navodi nikakve konkretne korake u pravcu liberalizacije ovog tržišta, već koristi floskule poput "Mi naravno moramo imati u vidu specifičnosti naše zemlje i modifikovati te mehanizme prema njima." i "Liberalizacija je i u ovom segmentu sigurno potrebna, ali treba odrediti njen tempo." Dobro je, shvatili smo poruku, a verujem i kolege ministri i premijer, ne moraju da se brinu.

Ministarka takođe pominje WiMAX kao alternativni način za prenos glasa "u ruralnim područjima" (pretpostavljam da na to Telekom nema monopol). Zašto samo u ruralnim područjima? Moji roditelji u centru Kruševca, 200m od centrale, ne mogu da dobiju normalnu telefonsku liniju. Pretpostavljam zato što cene ove usluge neće biti dovoljno niske da se ona razmatra kao alternativa fiksnim telefonima u urbanim sredinama.

Sve u svemu, po svemu sudeći, i ovo ministarstvo će funkcionisati po principu "što ne moraš danas, ostavi za sutra", lickajući fasadu kuće koja se urušava.