Samo kratko obaveštenje, na lokaciji jablan.radioni.ca dostupan je moj (novi) mini-blog (zapravo, uglavnom agregator mojih fidova sa Tvitera i sajta StackOverflow, doduše nađe se i poneki direktan post.

Drugi poddomen je mali internet eksperiment, stranica koja nudi samo i isključivo odgovor na pitanje "koliko je sati", tj. tačno vreme. Interesuje me kolika će biti njegova posećenost kad i ako dospe u vrh Guglovih rezultata za dotične pretrage.

Poslednjih godinu-dve postaje aktuelna priča o "sledećoj velikoj stvari" na vebu - RIA, odnosno bogate Internet aplikacije i platforme koje ih nude: Flex i Silverlight. Ja nemam neki stav o svemu tome, izvesno je da se veb aplikacije teško mogu zadržati na HTML platformi i dobro je da je u opticaju nekoliko različitih igrača (nažalost, kvalitet obično nikada ne igra odlučujuću ulogu u borbama ovog tipa).

No, ono o čemu sam hteo da pišem nije budućnost, već sadašnjost i stari poznati smarač - Fleš. Naime, kod kuće radim na laptopu kome se, čim se procesor malko više optereti, pali ventilator. Budući da sam (po nekima i patološki) štedljiv, a uz to i environmentalista, izuzetno me nervira rasipanje strujom do poslednjeg bačenog vata.

Svako malo primećujem kako određene veb stranice pale ventilator na laptopu. Iako razlog može biti i JavaScript, pa čak i statični dizajn, ako se štedro koristi providnost na primer, obično su uzrok Fleš reklame, mrdalice koje su odlučile da, pored što odvlače pažnju od korisnog sadržaja na sajtu, odvuku i koji vat utrošene struje pride. I ne samo to, neretko se dešava da takvi baneri primetno uspore rad sa pregledačem, pa i ostatkom sistema.

Dakle, jedan apel veb oglašivačima: pre nego što platite dizajneru napravljeni Fleš baner, proverite kako se dotični baner odnosi: vizuelno prema ostatku stranica na kojima planirate da se reklamirate, ali i prema procesoru vašeg računara. Inače, vrlo lako se može desiti da vaša reklama ostane u nekom ad-blockeru. Takođe, vlasnici sajtova treba da biraju reklame kojima omogućavaju prisustvo: nije samo vizualni imidž nešto o čemu treba voditi računa.

Pre nekih godinu dana naleteo sam na članak o tzv. domain kitingu, ili ti domain tastingu, na blogu Boba Parsonsa, osnivača kompanije GoDaddy.

Ukratko, radi se o zloupotrebi mogućnosti koju neki registri Internet domena nude, grejs period u trajanju od pet dana u toku kojeg kupac domena može da se predomisli i dobije svoje pare natrag, dok se kupljeni domen briše iz registra. Šema zloupotrebe je relativno jednostavna:

• Firma ulaže veliki depozit kod Internet registra koji joj dozvoljava da kupi veliki broj domena. S obzirom da je u pitanju veliki i unosan biznis, radi se o stotinama hiljada dolara.
• Kupuju ogroman broj slobodnih domena i na njih postavaljuju čuvene stranice sa oglasima koje im donose profit od klikova
• Pre nego istekne grejs period od 5 dana, firma inicira "money back guarantee" i domen se briše iz registra a novac im se vraća na depozit.
• Makar da je u tih 5 dana na tom sajtu iniciran barem jedan klik koji je zaradio $0.10, to je čist profit jer je cena kupovine tog domena, za tih 5 dana, $0.
• Ukoliko slučajno ubodu i kupe neki domen koji prema godišnjoj projekciji baziranoj na tih pet dana može da otplati cenu kupljenog domena i pri tom još i dodatno zaradi, domen zadržavaju u svom vlasništvu, tj. ne brišu ga.
• I onda tako opet u krug... kupuju se novi domeni, ili isti ti, brišu se, itd. itd.

Prema informacijama kompanije GoDaddy, koja se inače ograđuje od ovog načina poslovanja i preko koje nije moguće uraditi istu šemu, u maju 2006. godine registrovano je ukupno 35 miliona domena, od čega je samo 3 miliona stvarno i plaćeno, tj. 32 miliona registrovanih domena bilo je deo zloupotrebe grejs perioda.

Pre neki dan, kontaktirao me je Petar, koji se posle jablanove inicijative izgleda ozbiljno prihvatio posla na izradi softvera za prenos slika sa jednog foto šering servisa na drugi. Neko mu je ispred nosa registrovao .com domen koji je planirao za svoj servis pa me je pitao o mom mišljenju da li da registruje .net ili da traži drugo ime. S obzirom da je na sajt postavljena čuvena "parking" strana sa oglasima, pogledao sam whois za domen i inicirao par Google pretraga za kompaniju kupca i registar preko koga je domen kupljen. Većina pronađenih blogova gde su se pominjale te dve kompanije imala je negativnu konotaciju i ispostavilo se da se upravo radi o klasičnom primeru "domain kitinga". Petru sam rekao da sačeka par dana i vidi da li će se domen osloboditi, što se na kraju i dogodilo pa je Petar postao ponosni vlasnik željenog .com domena.

No, kako kiting kompanije odlučuju koje domene da kupe? Neki put možda nasumično, ali previše ljudi je iskusilo to da im je slobodan domen kupljen ispred nosa, čak i oni čiji naziv ne potiče sa engleskog govornog područja, tako da se po svemu sudeći kiting kompanije služe i spyware softverom koji prati vašu potragu za slobodnim domenima na sajtovima internet registara. Takođe, moguće je i da browser ekstenzije koje ste regularno instalirali u pozadini rade i nešto što vi ne znate. Kao autor jedne relativno popularne ekstenzije, dobijao sam dosta ponuda od firmi koje su zainteresovane da kupe anonimne statističke podatke o posetama sajtova od autora ekstenzija. Veoma je lako skupiti i podatke koji se mogu iskoristiti i u namenu kitinga. Npr. kada vaš brwser navedete na nepostojeću adresu, ekstenzija to može zabeležiti i kasnije taj podatak proslediti kiting kompaniji. Idealno za njih, dobijaju adresu domena koji nije registrovan a koji je uz to neko još i "posetio", iako ne postoji.

Umesto zaključka:

• Očistite svoj računar od spywarea i proverite browser ekstenzije koje koristite.
• Kada pronađete dobar slobodan domene, kupite ga što pre. I to ne samo zbog kitinga, može se lako desiti da je neko u svetu došao na istu ideju za ime domena kao i vi.
• Ako vam neka kompanija registruje domen ispred nosa, proverite whois i vidite šta na Googlu možete pronaći o njima
• U svakom slučaju sačekajte pet dana i vidite da li će domen biti otkazan. Ne posećujte sajt u tom periodu i svakako ne klikćite na reklame na vašem nesuđenom sajtu
• Ako se domen oslobodi, kupite ga što pre
• Možda je najbolje da slobodne domene tražite sa whois komandom preko nekog remote servera :)

Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo od danas ima svoj sajt na adresi www.mtid.sr.gov.yu.

Iz saopštenja ministarstva: "Očekuje se da ta adresa postane stecište javnosti zainteresovane za razvoj poštanskih usluga, telekomunikacija i informatičkog društva". Izvor Danas.

Evo konačno i zvanične potvrde na Google AdSense blogu: http://adsense.blogspot.com/2007/07/blog-post.html

"Two more languages -- Bulgarian and Serbian -- have just joined the AdSense for content family, and AdSense for search has also launched in Serbian. We know that web publishers in these regions have been waiting for for a long time -- thank you for your continued patience."
...

Dakle imamo punu podršku za AdSense Search i Content, a dodali su nas i na ovu čuvenu listu. Uživajte!

Iako na njemu imam oko 250 slika, Flickr više skoro uopšte ne posećujem, pre svega zato što, kao ne-pretplatnik, imam pristup samo poslednjih 200 od njih. Taj servis mi nije bio dovoljno bitan da bih poćeo da plaćam članarinu, a sa druge strane imam Guglov servis Picasaweb koji nudi neograničen broj slika a kvotu na prostor na disku, što mi mnogo više odgovara.

Međutim, pre par dana stiže mi poruka od Yahoo-a (koji je sad vlasnik Flickra) da zatvaraju svoj stari sistem Yahoo Photos i da mi nude da moje slike koje su tamo prebace umesto mene na neki od drugih servisa za fotografije, među kojima sam prepoznao jedino Flickr. Iako nisam uopšte imao pojma o kojim se to mojim slikama na YP radi (boga pitaj pre koliko sam godina i koristio taj servis), čekirao sam Flickr, izabrao svoj nalog tamo i transfer slika je krenuo.

Posle par minuta dobio sam potvrdni mejl da je prenos gotov. Odem na Flickr i vidim samo jednu sliku (koju uzgred odmah obrišem pošto je apsolutno nebitna). Ali lepo iznenađenje me je čekalo na Flickr-u jer sam zajedno sa ovim prebacivanjem dobio gratis 3 meseca pro nalog. Nema šta, lepo od njih: dobio sam priliku da vidim svojih 50 slika koje su do skoro bile van kvote.

Pošto me i dalje ne interesuje da im plaćam pretplatu da bih video sve svoje slike, razmišljam da iskoristim ta 3 meseca pametno i sve svoje slike sa Flickr-a migriram na svoj nalog na Picasi. Malo sam guglao i čini mi se da automatski način za to ne postoji. Sa druge strane, čini se da oba sistema imaju razvijene API-je, pa (barem teoretski) ne bi bilo teško napisati malo parče koda koje koristeći oba API-ja prebacuje fotografije tamo-ovamo.

S obzirom da nemam puno slobodnog vremena, ne znam da li ću ni kada napisati ovo, ali ako ima neko zainteresovan od mlađih programera bez radnog iskustva koji bi voleo da napiše nešto korisno, ponudio bih mu savete i pomoć u vidu code review-a za pisanje ovog programčeta. Drugim rečima, nudim vođenje jednog minijaturnog tima kroz minijaturni softverski projekat. Omladinci, gde ste? ;)