Ok, probaću da napišem nešto u firmi u kojoj sam se našao. Mesec dana bio bi i više nego dovoljan za bilo koju malu ili srednju IT firmu. S obzirom da je Monster stvarno čudovišno veliki (više od 300 ljudi samo u Pragu), ne mogu da garantujem da se moji utisci neće vremenom menjati.

Kao prvo radni uslovi: s obzirom da je firma prepuna ljudi sa svih strana sveta, veliki deo njih je iz zapadne Evrope, ima i Amerikanaca, nema logike postavljati pitanja tipična za srpsko poslovanje: da li smo prijavljeni i na koji iznos. Ovde se podrazumeva da samo kriminalci krše zakon i vrlo često ljudi ne ukapiraju iz prve neko pitanje koje je u našim krajevima sasvim normalno.

Radno vreme je surovo, američko: radi se od pola 10 do pola 7 sa sat vremena pauze. Naravno, sve je stvar dogovora sa šefovima i u krajnjoj liniji je isključivo bitno da se odradi posao i da se ne zabušava previše. Vremena dolaska i odlaska se nigde ne beleže. Firma čini sve kako bi boravak učinila što ugodnijim, ne postoji kodeks ponašanja i oblačenja, neki okolo idu bosi; na raspolaganju je kuhinja, frižider, kafe i čajevi, sokići, bilijar, stoni tenis. Dozvoljeno je instaliranje i igranje igrica (naravno, legalnih), gledanje filmova. Ne toleriše se samo pornografija i p2p. Prostorije su na raspolaganju 24/7.

Atmosfera je ok, mada neuporediva sa atmosferom u srpskoj firmi. Nema prozivanja, zevzečenja, dovikivanja s kraja na kraj kancelarije, nema slušanja muzike na zvučnicima, što mi, iskreno, fali. Ljudi su generalno hladniji i socijalni život se po pravilu odvija van posla.

Ja radim u malom timu, šef je tu, ali je njegova šefica u USA. Svi su mlađi ljudi, između 25 i 35 godina. Stručnost članova varira, ali obično su oni koji nisu jači tehnički, jači u komunikaciji. Tim je pomalo specifičan pošto ne postoji projekat za koji smo vezani. Naš zadatak se načelno svodi na pravljenje interfejsa između naših sistema i specifičnih sistema klijenata. Banalno govoreći, radimo na tome da korisnici svojim informacionim sistemima mogu nekako pristupati našoj bazi poslova i rezimea.

Radi se mahom u .NET-u, ali u zavisnosti od sistema sa kojima se vrši povezivanje, po potrebi se pišu i delovi sa drugim alatima i platformama. Dobar deo posla se svodi na komunikaciju sa IT osobljem iz klijentskih firmi, dogovaranjem kako bi se rešio ovaj ili onaj problem itd.

Proces isporuke proizvoda i testiranje je vrlo striktno, s obzirom na veličinu firme. Sav kôd se drži u skladištu (Perforce), postoje posebne procedure za prijavljivanje promena na bazi podataka itd.

Što se života u Češkoj tiče, dosad imam samo najbolje reči... Zemlja je sređena, ljudi su prijatni i kulturni, gradski prevoz savršen, pivo najbolje na svetu, žene vrlo lepe, cene generalno možda nešto više nego kod nas, plate otprilike duplo veće.

Ako sam nešto zaboravio, pitajte.

Ljude je interesovalo, a možda nije loše napisati ni kao dnevničku zabelešku, dok i sam nisam zaboravio, kako sam došao u Prag...

Pre koji mesec, sad već možda i pola godine, na ES forum je ostavio oglas Nikola, koji već radi ovde u firmi. Iskren da budem, nisam se trudio da jurim posao u inostranstvu, javio sam mu se i poslao CV više iz radoznalosti i avanturizma nego iz čvrste rešenosti da napustim zemlju. Odslužio sam vojsku, imao sam pristojan posao, stambeno sam bio obezbeđen itd.

Nikola je prosledio moj mejl dalje u firmu i dobio sam telefonski poziv prvo od administracije, da ugovorimo vreme za telefonski intervju sa potencijalnim šefom. S obzirom da sam u to vreme radio, nije bilo zgodno da to bude u radno vreme, pa je bilo malo problema dok smo se usaglasili oko termina. Evo već ne mogu tačno da se setim, ne znam da li pre ili posle tog intervjua, dobio sam na mejl zadatak koji je trebalo da rešim i pošaljem im nazad. Zadatak se sastojao iz jednostavne ASP.NET aplikacije, ne mogu da se setim detalja, ali sigurno je podrazumevao rad sa bazom itd. Uradio sam zadatak najbolje što sam mogao za par sati (koristio nasleđivanje, korisničke kontrole, interfejse, ali ništa usiljeno, vrlo elegantno se uklopilo u zadatu temu) i poslao im nazad.

Intervju je bio prilično naporan, s obzirom da nisam navikao da sat vremena pričam telefonom engleski (komunikacija u prethodnoj firmi jeste bila na engleskom, ali mejlovima uglavnom). Ne znam kakav sam utisak ostavio na tog čoveka, ali na kraju nisam završio kod njega.

Neko vreme posle toga dobio sam još jedan poziv od administracije, takođe da ugovorimo vreme telefonskog intervjua, ali ovaj put sa drugim čovekom. On je izrazio želju da me intervjuiše ceo tim (conference call) pa je i tu bilo problema da se nađemo... Sve u svemu, još jedan razgovor telefonom od sat vremena, ovaj put sa četvoricom ljudi. U njemu je bilo prvo tehničkih pitanja, ali je posle tog formalnog dela preraslo u prijateljski chat... ;) Čini mi se da sam ostavio prilično dobar utisak na ekipu.

Istog tog dana sam i dao svoj predlog što se plate tiče, oni su odgovorili vrlo bliskom ponudom i praktično tog dana sam primljen.

Dalja procedura odvijala se prilično uigrano, s obzirom da je u pitanju firma sa dosta stranaca. Postoji devojka koja se stara isključivo o imigracionim pitanjima, dobio sam uputstva šta treba da pribavim od papira i kako će teći hronologija oko viza... Postupak je spor i komplikovan, ali uigran i obično izvestan. I eto, posle par meseci administrativnih zavrzlama, evo me u Pragu... ;)

PS. Ako neko od čitalaca radionice ima želju da konkuriše u istoj firmi, neka me kontaktira, postoji bonus koji ja dobijem za svaku "žrtvu" koju dovučem... ;) Naravno, samo ozbiljni kandidati, cimanje stop! ;)

Posle (pre)duge pauze osećam određenu obavezu da se javim i objasnim gde sam i zašto me nema...

Pre jedno 2 meseca napustio sam prethodnu firmu, beogradski Centus koji je ustvari outsourcing ekspozitura istoimene švedske firme, nedavno kupljene od strane druge švedske firme, Mogul. Suprotno većini razlaza sa firmama u Srbiji, u mom slučaju nije bilo nikakvog neslaganja ili veće zamerke. Firma, iako ima mana kao i svaka druga, sasvim je prijatna za rad i zaslužuje svaku preporuku, posebno po pitanju atmosfere i tzv. međuljudskih odnosa.

Sledećih mesec dana proveo sam uglavnom u rodnom Kruševcu uživajući blagodeti nezaposlenog lica. Nažalost, meni kao internet-zavisniku ne prija bedan dialup kod još bednijeg Telekoma (pre nekoliko meseci telefonsku liniju na kojoj je dialup kako tako radio prebacili su na digitalnu centralu, ali i na zloglasni PCM, gde brzina ne premašuje 16 kbps), pa ugođaj opuštenog surfovanja i forumašenja nije preterano dostupan. :)

Elem, razlog što sam napustio staru firmu je drugi posao, posao softverskog inžinjera u evropskom ogranku američke firme Monster (za slabije informisane, u pitanju je jedan od najvećih svetskih sajtova za traženje i ponudu poslova), u češkom Pragu.

Posle mučne i dugotrajne procedure dobijanja vize (tačnije viza), u ponedeljak sam došao na novo radno mesto... O novoj firmi čitaćete uskoro, posle ovoliko nepisanja, i ovo malo me je izmorilo... ;)

Jedan od razloga retkog pisanja, bar se tako tešim, bila je moj hroničan problem sa internetom: na poslu nemam vremena da sastavim pristojan post za radionicu, a kod kuće mi je situacija užasna - telefonska centrala iz pedesetih ne dozvoljava modemske sesije brže od 14400 bps ni duže od 5 minuta, toliko u proseku veza izdrži pre nego što pukne. Normalno, ekipa iz telekoma je elegantno ignorisala sve moje prijave kvara (a kvar sam prijavljivao zato što je i kvalitet voice prenosa otprilike sličan), valjda treba da budem srećan što na početku dvadesetprvog veka uopšte imam telefonsku liniju kod kuće...

Kablovski internet je tek pre par meseci uveden u komšiluk, nažalost, preduslov za internet je plaćanje kablovske televizije, što ja apsolutno nemam nameru: televiziju gledam svake prestupne godine (radijski sam tip), a sobnom antenom hvatam i više nego što mi treba. Najzad mi je pre par dana stigao ADSL, na moje veliko iznenađenje, s obzirom na kvalitet telefonske centrale. Ali po svemu sudeći to nije relevantno: ADSL radi kao sat. Takođe me prijatno iznenadio ruter koji sam dobio (doplatio sam nešto da bih dobio ruter umesto besplatnog USB modema, zbog Linuxa): u pitanju je, iako notorni Kinez, uređaj sa sasvim pristojnim mogućnostima konfigurisanja, ima ugrađen osnovni firewall, ima podešavanja za automatsko dizanje i gašenje PPP-a, čak i konfigurisanje dyndns servisa za dodelu domena dinamičkom IP-ju dodeljenom od strane provajdera. Cena nije mala (kolega u Stokholmu za nešto malo veće pare ima 20Mbps flatrate), ali cenim da će ubuduće padati, kako se konkurencija bude povećavala (nažalost, ogavni Telekom uzima dobar deo kajmaka, to se neće uskoro promeniti), ili se barem performanse poboljšavati...

U svakom slučaju, u odnosu na krkljavih 14.4kbps, pitkih 256kbps deluju kao kvantni skok... Nadam se da će se u skorije vreme ADSL omasoviti i po ostalim delovima Srbije, očigledno je da ima potražnje i potencijala, tehnika je jeftina, kritičan je, po običaju, ljudski faktor.

Sledećeg vikenda (14. - 15. avgust) sam u Nišu, da se vidim sa familijom i posetim Nisomniju. Ako ima posetilaca radionice zainteresovanih za kriglicu piva i čašicu razgovora koji će u to vreme isto biti u Nišu, neka mi se jave na mejl ili mobilni 064 614 34 14.

Malo smo se ućutali, verovatno usled zauzetosti i nedostatka tema. Nakon još jednog pokušaja rada u kancelariji, sredinom meseca ponovo sam se vratio na svoj domaći teren - rad od kuće. Pored mnogo pro et contra, u mom slučaju prednost svakako dobija rad od kuće, barem prema mojim dosadašnjim iskustvima sa kancelarijskom poslovima. No, glavni problem nije raditi od kuće, već pronaći takav posao.

Pored truda da završim jedan projekat koji je usled mog osmočasovnog radnog vremena tapkao u mestu mesec dana, malo sam se bacio i na pravljenje normalnog radnog okruženja na novom "radnom mestu". Ukoliko većinu dana provodite za računarom a uz to i živite od toga, svakako morate posvetiti dosta pažnje udobnosti i naravno zdravlju. Ja sam obnovu otpočeo sa kupovinom nove stolice, a za sledeći mesec, ako sve bude kako treba, planira se i kupovina novog računara sa naglaskom na dobar monitor.