Nedavno sam na sajtu B92 naleteo na stdiju IFC-a, međunarodne finansijske korporacije ogranka Svetske banke o investiranju u IT sektor u Srbiji.

Studija je rađena sa namerom da informiše međunarodne finansijske institucije, privatne investitore i profesionalce o stanju u IT sektoru u Srbiji. Dokument i dalje možete preuzeti sa B92 sajta.

Iako se radi o 69 strana, studija je pisana za strance pa sadrži i pregršt suvišnih objašnjenja, tako da sa učestalom upotrebom tastera Page Down možete brzo preći preko celog teksta. Generalno, nećete saznati ništa što već niste znali, ali nije zgoreg pogledati.

I omiljeni citat iz navedenog dokumenta: "Skoro je sigurno da će u bliskoj budućnosti domen .yu biti postepeno zamenjen novim domenom najvišeg nivoa (top level domenom), najverovatnije pod nazivom .cs (Crna Gora – Srbija). Usput rečeno, veruje se da će se i Državna zajednica raspasti, tako da će možda postojati i treći domen, ovog puta za samostalnu Srbiju. " :) Surova realnost.

Moj dosadašnji email klijent otišao je u zasluženu, ali i prevremenu penziju. Dosada sam koristio retku zverku pod nazivom Calypso. Calypso je napravila frima MCS Dallas i prodavala ga kao shareware. Iako je klijent izuzetan, verovatno zbog slabog marketinga a i izuzetne ružnoće, prizvod se nije dovoljno probio na tržištu pa je obustavljen dalji razvoj i sada se Calypso klijent može preuzeti kao freeware. Pomenuta firmi sada radi složenija email rešenja za komapnije i sl. takodje pod nazivom Calypso, ali to je potpuno druga stvar.

Nešto kasnije, firma Rose City Software je nastavila razvoj ovog mail klijenta pod nazivom Courier. Ali na mom računaru i Windowsu XP obe ove verzije ne mogu da preuzmu poštu, tj. ceo proces se vuče u nedogled, kao da sam konktovan na 2400bps. Kao da se nešto u implementaciji POP3 protokola ne slaže sa XP-om, mada služba podrške tvrdi da nemaju pritužbe na XP. Ovih dana planiram da XP stavim i na drugu mašinu, pa ću videti da li je problem samo na mom računaru.

Hteo ne hteo, morao sam da potražim novi email klijent. Meni je potrebno da većinu opcija mogu pokrenuti brzo preko tastature, podrška za offline rad, filtriranje poruka, citiranje samo željenog dela poruke a ne i cele poruke (zaostavština iz BBS vremena), po mogućstvu lako prenošenje sa sistema na sistem, odnosno pravljenje rezervne kopije. To su većinom glavni zahtevi.

Pomenuti Calypso je sve navedeno, pa i više od toga radio izvanredno. Najlepše od svega je što su ceo mailbox i podešavanja okruženja smešteni u jednu datoteku koju ste lako mogli prekopirati, preneti na drugi računar, ili čak šetkati tamo-vamo na USB flash uređaju. Velika količina poruka mu nije problem, svojevremno sam imao "sandučiće" i od 70MB. Uz to, datoteka je kriptovana i zaštićena lozinkom.

Prvo sam šansu prožio Mozilla projektu Thunderbird koji je trenutno u verziji 0.7. Broj verzije lepo odslikava trenutno stanje proizvoda a to je nedovršeno. Finog izgleda, ne čak ni sa tako malo opcija, pa ipak prilagođavanje i pristup opcijama je ono što ga diskvalifikuje. Primera radi, poruke koje sam pisao offline ne mogu poslati ni putem prečice sa tastature niti komanda postoji na toolbaru (a ne može se ni dodati na toolbar) već samo preko File menija i opcije "Send Unsent messages". Izgleda da su se Ameri mnogo razmazili sa svim tim DSL-ovima tako da su i zaboravili na obične smrtnike sa modemima. No, to nije jedina opcija kojoj nije moguće lako pristupiti, tako da će Thunderbird sačekati verziju 1.0

IncrediMail nisam čestito ni isprobao. Nakon same instalacije, svo to šarenilo mi je dalo do znanja da on ipak pripada nekoj drugoj ciljnoj grupi, no ako neko misli da grešim, neka me ispravi.

Trenutno a najverovatnije i stalno rešenje sam pronašao u klijentu The Bat! Poseduje odličan editor, prečice sa tastature možete sami konfigurisati kako vam drago, filter nema neke bogate opcije ali omogućava filtriranje po najbitnijim poljima. Thunderbir mi deluje dopadljivije no u svakom slučaju sve je lepše od Calypsa. Poruke smešta u jednom direktorijumu a setovanja u registru, pa se nadam da će i backup kao i prenos kada zatreba biti moguć. Sve u svemu preporuka za sad, ako neko ima bolju ideju, neka javi.

Inače The Bat! sam isprobavao i pre par godina, ali tadašnja verzija je koliko se sećam ipak bila iza Calypsa.

Iako sebe smatram jednim od Linux prvoboraca na ovim prostorima (negde '96. uništio sam sve podatke na disku svog oca nespretnim rukovanjem fdisk-om; sećam se tad aktuelne distribucije minilinux koja je bila velika svega 4-5 megabajta i instalirala se na DOS particiju), brzo sam napustio eksperimentisanje shvativši ga prilično zaludnim poslom, a nisam imao vremena ni strpljenja da se uplićem u neki open-source razvoj, tada nisam imao ni dovoljno znanja za to. U godinama koje su sledile, povremeno sam dolazio u kontakt i video da je cela stvar poprilično nabujala i da je stvorena jedna pristojna alternativa Windowsu.

S druge strane, ma koliko lično ne voleo Majkrosoft i smatrao da su se već nafatirali para više nego što (im) je potrebno, imam veliku odbojnost prema korišćenju nelegalnog softvera. Zato se pri izboru nekog utility-ja uvek odlučujem za besplatan (videti 7-Zip, PSPad, Trillian), čak i po cenu određenog dela funkcionalnosti i komfora.

S treće strane, pak, stvorio se uslov da imam potpuno svoj računar kod kuće, jedan antički AMD@450MHz raspoloživ za traženje najbolje kombinacije softvera i namenjen pre svega internetu, muzici i eventualno nekom skriptovanju. Dakle, za Linux se stvorio pravi trenutak.

Hteo sam prvo da isprobam celu stvar, pa sam skinuo i narezao Knoppix CD (za neupućene, "živa", butabilna Linux CD distribucija, ne dira hard disk, a sadrži najpopularniji Linux softver, od MP3 plejera do ofis aplikacija). Jednostavno nemam dovoljno reči hvale za ovaj proizvod. Pored sjajnih performansi i dobrog izbora softvera, ono što najviše oduševljava kod ovog proizvoda je jako dobro prepoznavanje i podrška raznoraznog hardvera. Pri prvom boot-u jednostavno sam podigao brauzer i počeo da surfujem. Sve redom, od grafičke, muzičke i mrežne karte do USB-drajva, Knoppix je prepoznao bez problema.

Knoppix je bazično Live-CD distribucija, dakle nije namenjena instalaciji na hard-disk (mada postoji ta opcija), te sam se stoga potrudio da pronađem neku "normalnu" distribuciju, pa je izbor pao na nemački SuSE 9.1. Iako je instalacija SuSE-a prošla bez problema (svodi se na par klikova i izbor paketa za instalaciju), pojavili su se problemi: na mojoj ionako posporoj mašini, KDE se užasno vukao, sve je bilo primetno sporije od Knoppix-a dignutog sa CD-a! Probao sam malo da ubrzam stvari isključujući pojedine servise ali sve što sam uspeo je da mi sistem više ne prepoznaje ubačeni USB fleš drajv.

Odlučio sam da vratim Knoppix (koji je inače baziran na Debian distribuciji i praktično joj je vrlo sličan), pa sam ga uz pomoć priloženog skripta iskopirao na hard, digao LILO i sad sve radi kao podmazano.

Generalno, utisci su sledeći: iako je Linux ipak iza Windowsa i po brzini, i po komforu i jedinstvu i uniformnosti aplikacija, ipak predstavlja vrlo funkcionalnu celinu, pretpostavljam da bih sa dodatnih par stotina megaherca dobio sličnu komociju kao u ekvivalentnom Windows sistemu. Zasad sve lepo radi, OpenOffice čita i piše MS Office dokumente, rade svi internet servisi, web, mail, icq, msn messenger, dakle otprilike sve što čoveku svakodnevno treba. Zasad Linux ostaje na stolu.

Sledeća verzija MSSQL-a pod radnim nazivom Yukon već uveliko kasni, no to nije predmet ovog priloga. Očekuje se da MSSQL dobije veoma jaku podršku za XML, ne samo za vraćanje rezultata u XML formatu što već postoji, već i za pohranjivanje XML podataka. MSSQL uvodi XML tip podataka kao i odgovarajuću podršku, tako da će biti moguće izvršiti i nešto nalik sledećem SQL upitu:

CREATE TABLE Books
 (BookID int identity PRIMARY KEY,
  BookDetails xml)

INSERT INTO Books (BookDetails)
  VALUES ('<book>
                 <author>Mike Gunderloy</author>
                 <title>Dot NET</title>
              </book>')

SELECT BookDetails::query('book/author') FROM Books

Zaista fino, naročito ako ste u praksi imali već sličnu situaciju. Naime, nedavno sam imao slučaj da su određeni XML podaci pohranjeni u text polja. Bilo je potrebno uraditi izeštaje kojima će biti potrebne određene vrednosti iz XML-a tako da sve to može kroz par upita da se provuče. Nakon malo traženja po dokumentaciji i Internetu, došao sam do sledećeg rešenja, koje se zasniva na par ugrađenih uskladištenih procedura. Ukratko, nešto nalik ovome:

DECLARE @xmlDoc VARCHAR(8000)
DECLARE @xmlHandle INT
BEGIN
   SELECT @xmlDoc=xml_data FROM some_table; 
   EXEC sp_xml_preparedocument @xmlHandle OUTPUT, @xmlDoc
   SELECT * FROM OPENXML (@xmlHandle, '/book', 2) WITH
   (
      author VARCHAR(20) './author',
      title VARCHAR(50) './title'
   )
   EXEC sp_xml_removedocument @xmlHandle
END

Prvo sam želeo da napravim korisničku funkciju koja bi mogla da se koristi direktno u upitima pri čemu bi se prosledilo xml polje i xpath putanja do željene vrednosti, kao npr:

SELECT ReadXmlValue(xml_data, "/book/author") AS author,
   ReadXmlValue(xml_data, "/book/title") AS title
   FROM some_table;

...ali zbog ograničenja MSSQL-a da se iz korisničkih funkcija ne mogu pozivati uskladištene procedure, kao npr. sp_xml_preparedocument, morao sam da se zadovoljim rešenjem sa svojom uskladištenom procedurom koja vraća potrebne podatke, a kasnije ih kroz JOIN koristim po potrebi.

Tu nije bio kraj problemima, ali neka ostane za sad na ovome, pa ako neko naleti na sličan problem neka se javi, ili da sačekamo Yukon.

Priča o Firefoxu podseti me na jedan zanimljivi open source proizvod pod nazivom Firebird. U pitanju je još jedna open source baza podataka kojoj priželjkujem uspešnu budućnost.

Firebird ima znatno bolju početnu poziciju od popularnog MySQL-a koji je nastao iz mSQL baze podataka. Naime reč je ni manje ni više o popularnoj bazi podataka firme Borland pod nazivom InterBase koja je u verziji 6.0 izdata kao open source. Osim što je publikovao svoj izvorni kod, Borland se nije preterano trudio da promoviše svoju bazu otvorenog koda, a ubrzo se i vratio na komercijalna rešenja, no i to je bilo dovoljno da nastane Firebird 1.0 koji je u potpunosti kompatibilan sa InterBase verzijom 6.0. Firebird se sada razvija kao nezavistan proizvod, izdata je verzija 1.5 dok je InterBase nagurao do verzije 7. Iako nadalje ova dva proizvoda nemaju dodirne tačke, kompatibilnost je i dalje ogromna, što dokazuju i svi linkovi za dokumentaciju sa Firebird sajta koji mahom ukazuju na Interbase web strane.

Firebird je kompletna relaciona baza sa integritetima, trigerima, uskladištenim procedurama i svi ostalim lepim stvarima kojima se čuveni MySql ne može pohvaliti. Pored ostalih operativnih sistema podržani su naravno i Linux i Windows verzija, a postoji i lepa mogućnost "ugradnje" celog SQL servera u aplikaciju u vidu DLL-a što je pogodno za razvoj aplikacija koje će se izvršavati na jednom računaru ili za CD prezentacije. Baza je potpuno besplatna i za ličnu i za komercijalnu upotrebu, čak iako prodajete aplikacije razvijene na Firebird platformi, što takođe nije slučaj kod MySQL-a.

O performansama ne mogu puno reći iz kratkog iskustva, no InterBase nije nepoznata baza podataka, tako da verujem da je i Firebird spreman za teška iskušenja. U svakom slučaju, Firebird se sve više pominje u stručnim člancima o bazama otvorenog koda pored PostgreSQL i nezaobilaznog MySQL-a. Po onome što nudi, ja bih mu dao i određenu prednost u odnosu na druga dva proizvoda, ali vreme će pokazati koji je krajnji domet Firebirda.

U poslednjem ebitu, u odeljku "reagovanja", u antrfileu, objavljena je moja reakcija na članak Sad il' nikad iz prethodnog broja. Na ovu reakciju sam bio podstaknut tvrdnjom dr đure Kutlače da "U našoj zemlji ima šest odsto visoko obrazovanih. To govori o tome koliko smo siromašni kadrovima."

Moj odgovor glasi:

"To što u našoj zemlji ima 6 odsto visoko obrazovanih je potpuno irelevantan podatak, jer je stanje na univerzitetima (posebno u računarskoj branši) toliko katastrofalno i neadekvatno stanju na tržištu da stručna sprema više nije ni od kakvog značaja. Bavim se razvojem softvera prilično dugo i većina dobrih programera koje znam (a znam ih poprilično) nema diplomu fakulteta.

Uzgred, da li dr Kutlača raspolaže podatkom koliki je procenat visoko obrazovanih u, recimo, Indiji, koja se u članku ističe kao zemlja sa ogromnim kadrovskim potencijalima? Koliko ja vidim - ispod jednog promila!"

Na radionici do sad nismo pominjali časopis ebit. Ovo je zaista za naše uslove izuzetan list, svetao primer među masom "izašla je nova verzija Corel-a" i "predstavljamo 34-inčni LCD monitor" materijala za zubarske čekaonice i frizeraje.